Neka je zahvala Uzvišenom Allahu, swt, i neka je salawat i selam na našeg Plemenitog Poslanika Muhammeda, s.a.w.s. „O ljudi, Mi vas od jednog čovjeka i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas dijelimo da biste se upoznali. Najugledniji kod Allaha je onaj koji Ga se najviše boji, Allah, uistinu, sve zna i nije Mu skriveno ništa.“ (El-Hudžurat, 13)
Draga braćo, ukoliko želimo da naš položaj kod Allaha, twt, bude na visokom nivou onda to, zasigurno, nećemo postići niti svojim likom, ni porijeklom, a ni imovinom; naprotiv, naš ugled kod Allaha Uzvišenog će rasti ukoliko Ga se budemo istinski bojali, dobra djela činili, a grijehe izbjegavali.
Prenosi se od Aiza b. Amra da je Ebu Sufjan, jedan od velikana plemena Kurejš, prošao sa delegacijom pored Selmana el-Farisija, Suhejba Er-Rumija i Bilala El-Habešija, a oni su nekada bili robovi i bili su siromašni, pa su rekli: „Allahove sablje nisu uzele svoje pravo kod Allahovih neprijatelja.“ Ebu Bekr je upitao: „Zar to kažete vođi i prvaku Kurejšija?“ Nakon toga je otišao Poslaniku, sallellahu alejhi ve sellem, i obavjestio ga o tome, a on mu je rekao: „O Ebu Bekre, možda si ih naljutio. Ako si to učinio, onda si i Gospadara naljutio.“ Pa je Ebu Bekr otišao do njih i upitao ih: „O braćo moja, jesam li vas naljutio?“, a oni su mu odgovorili: „Nisi, Allah ti oprostio, brate.“ (Muslim, br. 4559)
Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Možda baš onaj čupavi prašnjavi čovjek kojeg ljudi tjeraju od svojih vrata, kada bi od Allaha zatražio nešto – On bi mu to uslišao.“ (Muslim, br. 4754)
Podučavao je Poslanik, sallellahu alejhi ve sellem, svoje ashabe da imetak, društveni položaj i prestiž ne daju čovjeku vrijednost ukoliko ih ne zasluži u pokornosti Allahu, swt. A siromaštvo, manjak ugleda i nizak status neće čovjeku umanjiti vrijednost ukoliko se istinski radi Allaha, twt, trudi, ali je odredba Gospodara da ga tako iskuša.
Jedne prilike je neki čovjek sa svojim prijateljima prošao pored Poslanika, sallellahu alejhi ve sellem, pa ih je on upitao: „Šta mislite o ovome čovjeku?“ Oni su odgovorili: „On je jedan od najuglednijih ljudi. On, tako mi Allaha, kada bi zaprosio neku, ona bi pristala, kada bi se za nešto zauzeo, to bi bilo primljeno, a kada bi govorio, to bi se slušalo.“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je šutio. Nakon toga je prošao jedan siromašni musliman, pa je Poslanik upitao: „Šta mislite o njemu?“, a oni su odgovorili: „Kada bi on zaprosio ženu, ne bi ga prihvatila, kada bi u nečemu posredovao, to se ne bi primilo, a kada bi govorio, to se ne bi slušalo.“ Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o siromašnome rekao: „Ovaj je bolji nego prepun svijet onakvih.“ (Buhari, br. 4701., i Ibn Madže, br. 4110)
U drugom hadisu je rekao: „Hoćete li da vas obavijestim o stanovnicima Dženneta? To je svaki slabić koji, kada bi od Allaha zatražio, On bi mu ispunio. Hoćete li da vas obavijestim o stanovnicima Vatre? To je svaki surovi, nepokorni i oholi.“ (Buhari, br. 4537., i Muslim, br. 5093)
Od dokaza da se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, brinuo za slabije i siromašne jeste i slučaj kada je jedna crna žena koja je čistila mesdžid, prestala dolaziti, pa je Poslanik, a.s, upitao za nju, a oni su mu odgovorili da je umrla. Tada je on upitao: „Kako me niste obavijestili? Pokažite mi njen kabur.“ Nakon što su mu pokazali, on joj je klanjao dženazu. (Muslim, br. 1588.i Ibn Madže, br. 1522)
Društvo u kojem slabi i siromašni osjećaju da ih se poštuje i da se odgovorni o njima brinu jeste društvo u kojem vlada solidarnost, milosrđe i humanost čije se blagodati prosipaju na svakoga.
Zbog toga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Kome Allah da vlast u nečemu što se tiče muslimana, pa on zanemari njihove potrebe i učini ih siromasima, Allah će njega zanemariti, ostaviti i osiromašiti na Sudnjem danu.“ (Ebu Davud, br. 2559)
I rekao je: „Ko bude imao vlast nad ljudima, pa zatvori svoja vrata pred siromašnim, onome kome je učinjena nepravda ili onome koji ima neku potrebu, Allah Uzvišeni će zatvoriti vrata Svoje milosti kada on bude imao neku potrebu, ili bude siromašan.“ (Ahmed, br. 15097)
Jedan narod je cijenjen od Uzvišenog Allaha, swt, zbog svog takvaluka, bogobojaznosti ali i zbog svoje pažnje prema slabima, u suprotnom biva ponižen. Poslanik, a.s, kaže: „Kako da Allah cijeni narod u kojem slabiji ne uzimaju svoje pravo od bogatih, a bogatima to neće nanijeti štetu.“ (Ibn Madže, br. 2417)
Islam naređuje da se vodi briga o jetimima, da im se dobro čini te da im se pruži ruka pomoći. Uzvišeni kaže: „I siroče ne ucvili.“ (Ed-Duha, 9) A Poslanik, sallellahu alejhi ve sellem, je kazao: „Ja i onaj koji vodi brigu o siročetu ćemo u Džennetu biti (blizu) kao ova dva prsta.“ (Buhari, br. 4892., i Tirmizi, br. 1841), pa je pokazao svoja dva prsta, kažiprst i srednji prst.
Upozorio nas je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da je jedenje imetka siročeta jedan od teških grijeha, rekavši: „Klonite se sedam upropaštavajućih grijeha.“ Prisutni su upitali: „Koji su to grijesi?“ On je odgovorio: „Širk, bavljenje sihrom, bespravno ubijanje, kamata, jedenje imetka siročeta, bježanje sa bojnog polja i potvora čestitih vjernica.“ (Buhari, br. 2560., i Muslim, br. 129)
Jedne prilike je došao neki čovjek Poslaniku, sallellahu alejhi ve sellem, žaleći se na okrutnost u svome srcu, pa ga je Poslanik, a.s, upitao: „Želiš da ti srce bude blago i da postigneš ono što ti je potrebno? Onda budi blag prema siročetu, pomiluj ga po glavi, nahrani ga onom hranom koju ti jedeš. Tako će ti srce postati blago i ostvarit ćeš svoje potrebe.“ (Taberani, br. 10173)
Molim Allaha, swt, da svakome draga srca damo njegovo pravo, da budemo blagi prema slabima, jetimima i bolesnima kako bi nam se smilovao Najmilostiviji i uveo nas u Firdews džennet, amin.
